Sredinom aprila studenti Univerziteta Singidunum imali su priliku da posete Dubrovnik u okviru programa team building čiji je cilj bio međusobno upoznavanje studenata.
Više od hiljadu godina istorije ovaj grad pretvaraju u grad muzej na otvorenom. Okružen je jedinstvenim srednjovekovnim zidinama dugim 1.940 metara koje su očuvane u svom izvornom obliku i otvorene posetiocima kao najveća atrakcija Dubrovnika. Dok smo od lokalnog vodiča slušali priču o istoriji i umetnosti nismo odoleli poslastičarnici Dolce Vita i uživali u njihovom sladoledu. Kao ljubitelj starije, a ne moderne, savremene gradnje oduševile su me uske, kamene ulice opasane visokim, kamenim zidinama. Mislim da svaki gledalac serije Igra prestola (eng. Game of Thrones) poželeo da se fotografiše na vrhu tvrđave gde je snimana istoimena serija. Lokalni vodič nam je rekao da se kameni “pod” sija toliko jer su toliko izglačali kamen da bi delovao kao da je od stakla.
Stali smo ispred Dubrovačke katedrale koja je posvećena Vaznesenju Blažene Device Marije i predstavlja centar Dubrovačke biskupije. Građena u više stilova, zapravo nastala je na temeljima vizantijske i romaničke katedrale uništene 1667. godine u velikom zemljotresu. Sadašnja katedrala građena je u period između 1671. do 1713. godine. Kada smo odslušali priču o njoj, pitali smo vodiča da nam pokaže srpsku pravoslavnu crkvu. Šetnju do tamo prekinuli smo zastavši da pogledamo muzički koncert koji se u sred dana odvijao. Pažnju su nam “ukrali” i ljudi koji su platili da bi se spustili sa vrha tvrđave obučeni u odeću viteza.
Ono što smo čuli od vodiča jeste da je takva gužva i buka u gradu svakog dana, i da dosta stanovnika napušta Dubrovnik, takođe i zbog činjenice da im život u Dubrovniku postaje preskup. Da je Dubrovnik skup grad uverili smo se i kada smo pitali za cenu haljine u izlogu koja je 10 puta veća od prosečne plate u Srbiji. Bili smo u Kneževom dvoru u Dubrovniku.
Knežev dvor je bio sedište vlade i stan kneza Dubrovačke Republike. Ova gotičko-renesansna palata podignuta je u prvoj polovini XV veka, delo je napuljskog arhitekte Onofrija di Giordana della Cave. Doživela je nekoliko eksplozija i nekoliko puta je bila rušena, a najviše je oštećena 1667.godine. Brojne popravke i obnove unosile su nove stilove, ali su uvek nastojali da zadrže osnovne karakteristike Onofrijevog projekta.
Tada je kolega sa fakulteta koji ima kuću u Dubrovniku zamolio vođu grupe da dok bude pauza za obilazak i šoping nas nekoliko ode kod njega kući. Dok smo se peli ka gornjem delu grada, kolega nam je pokazivao grad iz malo drugačije perspektive: mesta na kojima se igrao kad je bio mali, šta je novo, a šta staro u gradu, rekao nam je da je ostrvo Lokrum pravi raj na zemlji. Idući ka njegovoj, prošli smo pored kuća poznatih, to su zapravo, vile sa dvorištima punim drveća limuna, pomorandži, mandarina i ograđenim kamenim zidinama. Ušli smo u dvorište i popeli se na terasu sa koje se video ceo grad.. Uživali smo u pogledu, zanemeli od lepote. Obećali smo da ćemo ponovo doći jer je jedan dan premalo vremena za ovako predivan grad.
Нема коментара:
Постави коментар