Tokom godine, u okviru Univerziteta se organizuju razna dešavanja, od
praksi za srednjoškolce preko dodela diploma i nekoliko kongresa, do
prijema ministara. Svi ovi događaji, kako bi protekli na najbolji mogući
način zahtevaju dobru komunikaciju među stipendistima Univerziteta, kao
i između stipendista i koordinatora stipendista.
Tim bilding je bio zamišljen kao jedno putovanje na kojem su svi stipendisti, i druge kolege sa Univerziteta, zajedno obišli gradove Bosne i Hercegovine, Srbije i Hrvatske, gde su se družili, i na kraju, ciljano, bolje upoznali.
Tim postoji, još samo da se svi malo bolje upoznamo.
Beše petak kada smo krenuli na ekskurziju. Ibarskom magistralom, pravac Tara i Mećavnik. Mećavnik, neverovatno, novo, etno selo koje je izgradio srpski poznati režiser, gospodin Emir Kusturica. Veoma prijatan ambijent za jedan dnevni odmor. Međutim, po nastavku našega puta, ka Višegradu, videsmo i jedno novo zdanje našeg režisera. Radi se o Kamengradu – spolja nalik srednjovekovnom gradu kraj reke Drine. Veoma interesantan projekat, u tom momentu do te mere da je, turistički, skoro bacio senku na poznati „Andrićev most“ (mada nije bilo fer, UNESCO je u tom momentu obnavljao pločnike na mostu, tako da je bio zabranjen prelazak kao i bilo kakav pristup mostu). Nakon kraće pauze, nastavili smo put prema Trebinju uz kraću pauzu u Tjentištu.
Bez obzira na to što je već polako padao mrak, i vidljivost kod spomenika na Sutjesci bila otežana, popeli smo se (dvadesetak metara uz brdo, odmah pored puta) da ipak vidimo taj spomenik i slikamo se pored. Ovo mesto je veoma važno jer nam skreće pažnju na borbe koje su naši preci vijali kako bi oslobodili državu od agresora. Sam spomenik je vrlo upečatljiv, i ostavlja interesantan dojam o važnosti događaja koji se odigrao u blizini, kao i o snazi i veličini nekadašnje SFR Jugoslavije.
Neki pod utiskom, a neki samo umorni, polagano i s mirom smo pošli dalje.
Smestili smo se u hotel u Trebinju, i nismo bili ni svesni gde smo došli dok ujutru nije granulo Sunce. Tek tada smo bili u mogućnosti da osmotrimo predeo oko sebe. Bili smo smešteni baš u podnožju brda Leotar, neverovatan krajolik.
Trebinje je fin i miran gradić. Tu se rodio veliki Jovan Dučić. Trenutno, i pored drugih interesantnih stvari vezanih za Trebinje, to mi je nekako bilo najvažnije, tako da neću pisati više o ovom gradu. Posetite ga, obavezno!
Dubrovnik, još jedna od stanica našeg puta... baš interesantan grad, bili smo u starom delu grada, imao sam osećaj kao da sam se vratio kroz vreme nekoliko stotina godina.
Na ekskurziji smo još obišli, na putu za Mostar – mesto povlačenja ranjenika u Drugom Svetskom ratu preko reke Neretve, grad Mostar i glavni grad BiH – Sarajevo. Ovi gradovi i mesta govore sami za sebe. Tokom istorije, pretrpeli su brojne uspone i padove, pogođeni su svim mogućim ratovima i zaista, svaki ćošak ovih gradova ima svoju legendu, svoju unikatnu priču i bar nekoliko scena iz partizanskih filmova domaće kinematografije.
Tim bilding je bio zamišljen kao jedno putovanje na kojem su svi stipendisti, i druge kolege sa Univerziteta, zajedno obišli gradove Bosne i Hercegovine, Srbije i Hrvatske, gde su se družili, i na kraju, ciljano, bolje upoznali.
Tim postoji, još samo da se svi malo bolje upoznamo.
Beše petak kada smo krenuli na ekskurziju. Ibarskom magistralom, pravac Tara i Mećavnik. Mećavnik, neverovatno, novo, etno selo koje je izgradio srpski poznati režiser, gospodin Emir Kusturica. Veoma prijatan ambijent za jedan dnevni odmor. Međutim, po nastavku našega puta, ka Višegradu, videsmo i jedno novo zdanje našeg režisera. Radi se o Kamengradu – spolja nalik srednjovekovnom gradu kraj reke Drine. Veoma interesantan projekat, u tom momentu do te mere da je, turistički, skoro bacio senku na poznati „Andrićev most“ (mada nije bilo fer, UNESCO je u tom momentu obnavljao pločnike na mostu, tako da je bio zabranjen prelazak kao i bilo kakav pristup mostu). Nakon kraće pauze, nastavili smo put prema Trebinju uz kraću pauzu u Tjentištu.
Bez obzira na to što je već polako padao mrak, i vidljivost kod spomenika na Sutjesci bila otežana, popeli smo se (dvadesetak metara uz brdo, odmah pored puta) da ipak vidimo taj spomenik i slikamo se pored. Ovo mesto je veoma važno jer nam skreće pažnju na borbe koje su naši preci vijali kako bi oslobodili državu od agresora. Sam spomenik je vrlo upečatljiv, i ostavlja interesantan dojam o važnosti događaja koji se odigrao u blizini, kao i o snazi i veličini nekadašnje SFR Jugoslavije.
Neki pod utiskom, a neki samo umorni, polagano i s mirom smo pošli dalje.
Smestili smo se u hotel u Trebinju, i nismo bili ni svesni gde smo došli dok ujutru nije granulo Sunce. Tek tada smo bili u mogućnosti da osmotrimo predeo oko sebe. Bili smo smešteni baš u podnožju brda Leotar, neverovatan krajolik.
Trebinje je fin i miran gradić. Tu se rodio veliki Jovan Dučić. Trenutno, i pored drugih interesantnih stvari vezanih za Trebinje, to mi je nekako bilo najvažnije, tako da neću pisati više o ovom gradu. Posetite ga, obavezno!
Dubrovnik, još jedna od stanica našeg puta... baš interesantan grad, bili smo u starom delu grada, imao sam osećaj kao da sam se vratio kroz vreme nekoliko stotina godina.
Na ekskurziji smo još obišli, na putu za Mostar – mesto povlačenja ranjenika u Drugom Svetskom ratu preko reke Neretve, grad Mostar i glavni grad BiH – Sarajevo. Ovi gradovi i mesta govore sami za sebe. Tokom istorije, pretrpeli su brojne uspone i padove, pogođeni su svim mogućim ratovima i zaista, svaki ćošak ovih gradova ima svoju legendu, svoju unikatnu priču i bar nekoliko scena iz partizanskih filmova domaće kinematografije.
Нема коментара:
Постави коментар