Manifestacije grada Vršca

Manifestacioni turizam

Svake godine u Srbiji se održava više od 800 različitih manifestacija koje privuku veliki broj posetilaca kako iz zemlje tako i iz inostranstva. Pored dobro poznatih manifestacija kao što su Egzit i Sabor trubača u Guči, mnoge su vezane za neke gastronomske običaje, pa se organizuje slaninijada, kupusijada, kobasicijada, zatim manifestacije koje su posvećene berbama groždja u vinorodnim regionima, regate, smotre narodnih stavralaštva...
Manifestacije predstavljaju jedan vid dodatnog sadržaja koji ide uz glavne vidove turizma: banjski, planinski i sve izraženiji kulturni turizam, ali cilj im je i poboljšanje turističke ponude tamo gde nema uslova da se razviju drugi vidovi turizma. Važna funkcija manifestacija jeste da ublaži ograničeno vreme koje stoji turistima na raspolaganju za turistička putovanja i boravke  koje se uglavnom svodi na periode godišnjih odmora, dane vikenda i praznika. Manifestacije imaju pozitivne efekte po našu zemlju one se pre svega ispoljavaju kroz poboljšanje turističke ponude, na lokalnom nivou se povećavaju prihodi od prodaje suvenira, hrane i pića, a jedan od bitnijih efekata, mada još nedovoljno izražen, jeste stvaranje navika kod domaćih turista da putuju iz jednog dela zemlje u drugi. Namera je da se gostima iz zemlje i inostranstva približi lokalna tradicija i bogati običaji srpskog naroda. Svaka treća manifestacija se organizuje u Vojvodini i prema velikom broju učesnika, ali i posetilaca, posebno iz zemalja iz okruženja, pripadaju vrhu dogadjaja koji se dugo prepričavaju i rado pamte. Potreba čoveka da se zabavi, razonodi, rekreira, da upoznaje nove navike, običaje, tehnologije privređivanja uz promenu svoje životne i radne sredine uticala je na organizovanje raznovrsnih manifestacija u Banatu još od najranijeg vremena. Manifestacioni turizam u Banatu ima dugu tradiciju što je svakako rezultat etnički i religijski heterogenog prostora, zatim razlicitih običaja, verovanja, navika ali i različitih načina privređivanja. Na ovom prostoru organizuje se veliki broj manifestacija gotovo svih profila. Svaki turista koji se nađe na prostoru Banata pronaći će neku manifestaciju za sebe, koje zaista odišu autohtonim duhom vojvođanskog kraja. Od brojnih festivala, smotri, sajmova, vašara, izložbi, sportskih susreta ili religijskih festivala svaki turista moze da izabere ono što mu se najviše dopada.

Manifestacioni turizam je jedan vrlo specifičan vid turizma koji zbližava ljude i zadovoljava želje pogotovo stranih turista da što bolje upoznaju zemlju u kojoj borave, njenu kulturu, običaje, način života, gastronomiju… Manifestacije su jedan od načina da se to na najlepši način predstavi, kako domaćim, tako i inostranim gostima.
Dani berbe grožđa u Vršcu nisu uvek bili onakvi kakvim ih pamte današnje generacije. Do Drugog svetskog rata u Vršcu su živeli nemački kolonisti. Oni su ovde kolonizirani još u 17. i 18. veku i to upravo iz vinogradarskih krajeva. Zbog toga su svoju delatnost ovde i razvili. Još 1952. u Vršcu je organizovan prvi posleratni Kongres jugoslovenskih vinograda i vinarara. Kasnije u Vršcu su održavani  i drugi značajni sastanci vinarskih i vinogradarskih stručnjaka, izložbe grožđa i vina, pa i mehanizacije, koja je korišćena za ovu proizvodnju. Vršačka berba je proizišla iz višedecenijske tradicije i nije pomodarska manifestacija. Nemci su ih održavali ili u sali Gradskog parka ili Radničkog doma, naravno s muzikom, igrom i drugim brojnim sadržajima. Ove dvorane su  bile svečano ukrašene ševenikama od grožđa i vinove loze. Prve posleratne manifestacije bile su takođe dobro osmišljene, jer je za njih pisan i poseban scenario.

Imajući u vidu činjenicu da je Vršac grad poznat po vinu, za sve ljubitelje grožđa i dobrog vina, tradicionalno se, svake godine, trećeg vikenda u septembru održava manifestacija pod nazivom “Grožđebal”. Tih dana se može posetiti mnogobrojna kulturo umetnička dešavanja kao i razne izložbe vina. Maskota – zaštitna ličnost berbe je: “Vinko Lozić”, koga je stvorijo naš poznati pisac Sterija, a koji je „direktni potomak boga Bahusa“. Proslava Vršačke berbe tradicionalno počinje svečanim činom predaje ključa grada Vršca Vinku Loziću od strane gradonačelnika. Tako Vinko, Bahusovo čedo, postaje vođa vinskog bala i glavni krivac za sve popijene litre vina i mamurluke. Priređivala se obavezno i svečana karnevalska povorka, u kojoj su brojnim eksponatima plastično prikazivan proces proizvodnje grožđa i vina. U krošnjama drveća bila su burad sa vinom ili širom iz kojih se neprekidno i za bagatelu točilo. Od zanimljivosti interesantne su: nagradna igra “Grožđe iz aviona“, zatim veliki broj izložbi  groždja i vina, pa biciklistički karavan „U pohode vinogradima“, karnevalska povorka, Dečiji maskembal, kao i niz sportskih dešavanja i takmičenja, a najatraktivnije je “Ispijanje vina na metar“. Na otvaranju „Berbe“ atmosfera je vesela, zabavna, opuštena i zanimljiva, u gradu se nalazi mnoštvo luna - parkova, svih oblika i tipova zabave. Poslednjih dana Berbe organizuje se Vinski bal i Grožđana noć uz učešće poznatih estradnih umetnika, a priređuje se i izbor za mis berbe.
 Poput poznatih svetskih festivala, kao što su Langolen (Engleska), Stražnice (Slovačka), Dižon (Francuska), Koprivštice (Bugarska), sa namerom da se sačuva i neguje ono što je najvrednije u bogatom fondu narodnih igara i pesama, Savez amatera Srbije i grad Vršac organizovali su međunarodni  festival pod nazivom “Vršački Venac”. U svojoj suštini ova folklorna manifestacija ima nameru da publici prikaže najvrednija folklorna dostignuća. Festivali  ovog tipa su veoma prikladne svetkovine koje omogućuju druženje, prijateljstva i razmenu iskustava. Oni prenose dragocene poruke o vrednosti svakog pojedinca, kako u rasnom smislu, tako i u jezičkom, etničkom, konfesionalnom... "Vršački venac" je porušio jezičke barijere, međudržavne granice, spojio različite kulture i civilizacije. Na ovoj kulturnoj manifestaciji su učestvovala velika renomirana kulturno - umetnička društva sa skoro svih kontinenata koji su u Vršac doneli bogatstvo folklorne baštine, šarenilo nošnji i raznovrsnost muzike i instrumenata. Na festivalskoj pozornici nastupala više od 50 stranih i domaćih ansambala, sa nekoliko hiljada učesnika.

Tradicionalna pozorišna  manifestacija u čast pisca Jovana Sterije Popovića, smotra je najboljih pozorišnih dostignuća u toku jedne godine, zasnovana na žanru komedije i delima ovog pisca. Održava se svake godine u oktobru i traje sedam dana. Na festivalu se dodeljuju nagrade za najbolju režiju, kostim, glumu… Prateći program podrazumeva tribine na kojima se razgovara o unapređenju pozorišne umetnosti ili o pozorištu nacionalnih manjina. Festival ima međunarodni karakter, a vremenom je dobio odrednicu Klasika i Nova klasika, odnosno podnaslov Novi pogledi - novi preseci.

Manifestacija koja je grad Vršac uključila u savremene evropske i svetske tokove u umetnosti. Osnovana je 1993. godine kada se i začela ideja za ovakvom izložbom, na kojoj bi mladi umetnici odmerili svoje snage. Zamišljen je kao manifestacija koja kontinuirano prati stanje umetnosti mladih umetnika kao najvitalnijeg jezgra. Održavalo se svake druge godine, a poslednje "Bijenale mladih" bilo je 2008. godine.

Likovna manifestacija ustanovljena je 1959. godine povodom stogodišnjice rođenja našeg poznatog slikara - Paja Jovanović, od tada se redovno održava svake godine. Skupština opštine Vršac i Narodni muzej su ovu manifestaciju pokrenuli kao zahvalnost umetniku koji je svojim uspesima i slavom proneo i ime grada i sredine iz koje potiče. Namera je bila da se podstakne razvoj likovne umetnosti u ovoj sredini i da se stimulišu mladi na stvaralački rad i razvoj njihove ljubavi prema umetnosti. Medalje i plakete koje se dodeljuju kao nagrade uz diplome i pohvale, svake godine izrađuju poznati umetnici kao što su to: Zoran Petrović, Pavle Radovanović, Jovan Soldatović, Delia Prvački, Radmila Graovac, Kolja Milunović, Dragan Jelenković, Snežana Jovčić Olđa i drugi. Od 1967. godine dodeljuje se i specijalna nagrada za najmaštovitiji rad, na predlog slikara Zorana Petrovića, pored tri nagrade koje se dodeljuju za svaku starosnu grupu.

"Memorijalni turnir Bore Kostića" je turnir svetskog renomea, a igrali su ga velemajstori ekstra - klase kao što su: Tigran Petrosjan, Efim Geler, Svetozar Gligorić, Evgenij Vasjukov, Ljubomir Ljubojević, Jan Elvest i drugi. Poslednji je održan 2008.godine. Turnir je bio izazov i takvim igračima kao što su nekadašnji prvaci sveta, učesnici mečeva kandidata za prvaka sveta i višestruki prvaci svojih zemalja uključujući i našu. Ovaj turnir je svojim značajem daleko prerastao okvire Vršca, mnogi učesnici nastupali su i po nekoliko puta. Turnir je od velikog značaja za razvoj i popularizaciju šaha na ovim prostorima. Istovremeno je i znak pažnje i pomen na jednog od tri najpoznatija Vrščanina, velemajstora - Boru Kostića koji je i sam bio i ostao sinonim svetskog putnika i promotera kako predivne šahovske igre tako i imena naše zemlje. Ambasador šaha i prvi srpski velemajstor, bio je poznat širom sveta i gotovo da ne postoji kontinent ili kraj sveta gde nije kročio i nastupao kao pravi šahovski znalac, čovek prefinjenog ponašanja i neospornog šarma.

Pored ovih brojnih manifestacija koje su veoma posećene i klarakteristične održavaju se i brojni skupovi u čast onih koji su Vršac proslavili svojom poezijiom, kao što je to uradio Vasko Popa  (Dani Vaska Pope) gde se dodeljuju značajne nagrade iz polja književnosti. Zatim festival rumunske narodne muzike i brojni religiski festivali.