Jedno lepo putovanje od Beograda do Ovčar banje i Čačka. Za ovo putovanje, koje će vas prosvetliti, odmoriti i mentalno pripremiti za narednu radnu nedelju treba da ponesete malo: nekoliko sendviča, nešto vode i dobru volju.
Radi se o jednodnevnom izletu koji imah priliku da iskoristim preko Univerziteta Singidunum. Prvo mesto koje bih pomenuo jeste spomenik Tanasku Rajiću, na brdu Ljubiću. Mesto je važno zbog toga što se tu pre tačno dvesta godina odigrala jedna od bitaka Drugog srpskog ustanka. Pored značajnosti ove bitke i spomenika koji se tu nalazi, sa ovog mesta se pruža i predivan pogled na grad Čačak, a na manje od pola sata vožnje od ovog mesta je i Ovčar banja.
Ovčar banja se nalazi u Ovčarsko – kablarskoj kllisuri, na lepom mestu izmedju dve planine. U blizini se može obići nekoliko pravoslavnih manastira. Mi smo bili u manastiru Nikolje i manastiru Blagoveštenje. Ne mogu da odredim koji mi se više dopao. Oba manastira su u planini, unutar njih je prijatan mir i krug manastira u kojima je trava lepo pokošena i cveće sa ukusom aranžirano. Tu će vas dočekati ljubazni monasi uvek voljni da vam ispričaju po neku priču vezanu za te krajeve i istoriju manastira.
U više navrata sam prolazio kroz ovu klisuru, ali nikada nisam imao vremena da stanem i uzivam u prirodi koju sam na ovoj ekskurziji otkrio. Kada se vozite u automobilu morate gledati ispred sebe, u put, i razne stvari vam mogu promaći. Na ovoj ekskurziji sam uspeo da, donekle, nadoknadim propušteno. Vozili smo se splavom po jezeru Međuvršje. Sa jedne strane nam je bio Kablar, a sa druge Ovčar, a ispred i oko nas voda neverovatne boje i živi svet, od pataka, čaplji i drugih ptica do mestimično raspoređenih splavova na kojima znaju da uživaju još neki turisti.
Zaista, ko bi rekao da ćemo tu naići na takav raj na zamlji? U sred prirode, splav, sa svojim pontonom za sunčanje, vezan za obalu, a na njemu petnaestak mladih pravi roštilj, kupa se i maše nama na brodu. Pa hoću i ja to, sigurno se tako neki splav može iznajmiti na kratko, ali o tome drugi put.
Da nastavim, etno selo ,,Veliki Grabovski”, mesto na planini Jelici u blizini Čačka. Tu nas je dočekalo pečenje. Prasetina izuzetno ispečena, imala je hrskavu kožuru i sve drugo sto odlikuje fantastično pripremljeno prase. To nam je bio ručak, nakon kojeg smo seli malo da odmorimo na klupicama u dvorištu etno sela i uživali u pogledu koji se sa ovog mesta pruža na Srbiju i čuveno Dragačevo. Posmatrali smo zalazak Sunca u miru i tišini. Tako je tu svakoga dana, osim kada je u toku sabor trubača u Guči, tada sve vrvi od turista, čak pola miliona posetilaca je bilo na ovom festivalu prošle godine, a oni najvažniji često bivaju smešteni baš u ovom etno selu.
Na putu kući, svratili smo još u grad Čačak. Lep grad, veseli ljudi i centar pun kafića među kojima je i jedan lokal, čuven po sladoledu, kome ni mi nismo odoleli. Naizgled manje važna stvar, ali zaista, dugo se nije mogao pronaći sličan ukus i domaći (najpouzdaniji) kvalitet.
Naravno iako poslednje mesto na našoj listi, izlet se završava tek na parkingu Univerziteta Singidunum sa kojeg smo i krenuli. Kažem to jer mislim da je druženje koje se događa u autobusu jedan važniji deo putovanja i ima specifičnu čar.
Администратор блога је уклонио коментар.
ОдговориИзбриши