Prostornim planom Republike Srbije predviđeno je šest turističkih zona - Severna, Zapadna, Istočna, Centralna, Središnja i Južna. Ljudi se često nađu zbunjeni kada saznaju da postoje Središnja i Centralna zona.
Centralna zona je najveća i u njoj se nalaze Beograd, Valjevo, Vršac, Negotin, Kragujevac.
Središnja zona je manja u kojoj se nalaze Kraljevo, Čačak, Novi Pazar, Kruševac.
Zona o kojoj će ovde biti najviše reči je Središnja zona koja raspolaže velikim brojem kulturnih i prirodnih resursa.
Posmatrajući kulturna dobra tu spadaju manastiri, crkve, srednjevekovni gradovi, isposnice, spomenici.
Postoje dve vrste manastira što se tiče tipa gradnje - manastriri Transromanike i moravskog stila.
Među najpoznatijim manastirima Transromanike su: Žiča, Studenica, Sopoćani, Gradac, Đurđevi stupovi, Nova Pavlica; a među najpoznatijim manastirima moravskog stila su: Ljubostinja, Kalenić i Lazarica. Najpoznatija crkva u ovom delu Srbije je Petrova crkva. Maglič, Koznik i Stari Ras su srednjevekovni gradovi koji obeležavaju ovaj deo Srbije.
Mesto koje je teško pronaći ali vredi videti je isposnica Svetog Save koja se nalazi u steni.
Sveti Sava je rođen u Rasu.
Posmatrajući prirodne resurse Središnje Srbije možemo napomenuti veliki broj uređenih banja, reka, planina.
Veliki broj najpoznatijih srpskih banja se nalazi u ovom delu: Vrnjačka Banja koju još nazivaju kraljicom srpskog turizma, Bogutovačka, Mataruška, Jošanička, Lukovska, Ribarska, Prolom, Kuršumlijska - priznaćete da ovo zaista jesu najpoznatije srpske banje.
Na ovako malom prostoru kao što je Središnja turistička zona se nalazi veliki broj reka pogodnih za razvoj sportskog ribolova, među kojima su: Ibar, Ribnica, Lopatnica, Studenica, Toplica, Rasina, Gruža i deo Zapadne Morave.
Najpoznatije planine ove regije su: Kopaonik, Stolovi, Golija, Radočelo, Čemerno, Željin, Goč - na kome se trenutno gradi novi hotel ,,Piramida''.
Ono što treba istaknuti i na čemu bi trebalo potencirati prilikom promocije ovog dela Srbije su: Manastir Studenica koja se nalazi na UNESCO listi kulturne baštine i rezervat biosfere ,,Golija-Studenica'' koji se nalazi na UNESCO listi ,,Čovek i biosfera'' (MaB lista).
Otkako je 2008. godine Đavolja Varoš kandidovana za jedno od sedam svetskih čuda prirode beleži konstantan rast broja posetilaca. Legenda koja kruži za Đavolju Varoš je da su kameni stubovi u stvari svatovi koji su skamenjeni i pravi je izazov venčati se u Đavoljoj Varoši zbog ovoga, ali postoji jedan bračni par koji je stao na ludi kamen uprkos legendi 2012. godine.
Oko 40 minuta vožnje od Kraljeva ka jugu zemlje kod mesta Polumir se nalazi najbolja kajak staza u Evropi, gde se često održavaju svetska i evropska takmičenja.
Posebno treba istaknuti srpsku Šampanju - Župu. Administrativni centar Župe je Aleksandrovac u kome se održava manifestacija ,,Župska Berba'' gde je moguće piti vino iz fontane u centru grada što predstavlja atrakciju za posetioce.
Ovo što sam napisao je moja želja da vas navedem da počnete da obilazite svoju državu, da je upoznate bolje, jer je Srbija pre nekoliko dana proglašena za veoma mističnu i tajnovitu državu koja još nije otkrivena. Ako pratite turističke članke o Srbiji u stranim visokotiražnim dnevnim novinama saznaćete da se svet oduševljava prirodom Srbije, ali glavno pitanje je - Koliko smo mi u stvari svesni lepote svoje lepe zemlje? Ako Rumuni mogu da od jedne legende o Drakuli naprave takav turistički proizvod koji im donosi veliki broj znatiželjnih turista, zašto ne bismo mi mogli da pokažemo svetu naše manastire koji su jedinstveni u svetu jer ih imamo samo mi?!
Sve ove resurse koje sam ovako suvoparno nabrojao je moja želja da vam ukažem na bogatstvo naše zemlje i nasledstvo koje su nam preci ostavili da bismo mogli ponosno da pokažemo svetu šta se sve to jedinstveno nalazi u Srbiji, a srpska priroda je tu da upotpuni doživljaj (setite se samo kako uživate na nekoj planini kada roštiljate sa društvom). Kada krenete u istraživanje Srbije, moja lista resursa je samo pomoć koja će vam dobro doći, pronaći ćete neke nove stvari koje će vas ostaviti bez daha i ostati trajno vezani za njih i ponovo im se vraćati.
Ja mnogo volim Srbiju, a ti? :)
Centralna zona je najveća i u njoj se nalaze Beograd, Valjevo, Vršac, Negotin, Kragujevac.
Središnja zona je manja u kojoj se nalaze Kraljevo, Čačak, Novi Pazar, Kruševac.
Zona o kojoj će ovde biti najviše reči je Središnja zona koja raspolaže velikim brojem kulturnih i prirodnih resursa.
Posmatrajući kulturna dobra tu spadaju manastiri, crkve, srednjevekovni gradovi, isposnice, spomenici.
Postoje dve vrste manastira što se tiče tipa gradnje - manastriri Transromanike i moravskog stila.
Među najpoznatijim manastirima Transromanike su: Žiča, Studenica, Sopoćani, Gradac, Đurđevi stupovi, Nova Pavlica; a među najpoznatijim manastirima moravskog stila su: Ljubostinja, Kalenić i Lazarica. Najpoznatija crkva u ovom delu Srbije je Petrova crkva. Maglič, Koznik i Stari Ras su srednjevekovni gradovi koji obeležavaju ovaj deo Srbije.
Mesto koje je teško pronaći ali vredi videti je isposnica Svetog Save koja se nalazi u steni.
Sveti Sava je rođen u Rasu.
Posmatrajući prirodne resurse Središnje Srbije možemo napomenuti veliki broj uređenih banja, reka, planina.
Veliki broj najpoznatijih srpskih banja se nalazi u ovom delu: Vrnjačka Banja koju još nazivaju kraljicom srpskog turizma, Bogutovačka, Mataruška, Jošanička, Lukovska, Ribarska, Prolom, Kuršumlijska - priznaćete da ovo zaista jesu najpoznatije srpske banje.
Na ovako malom prostoru kao što je Središnja turistička zona se nalazi veliki broj reka pogodnih za razvoj sportskog ribolova, među kojima su: Ibar, Ribnica, Lopatnica, Studenica, Toplica, Rasina, Gruža i deo Zapadne Morave.
Najpoznatije planine ove regije su: Kopaonik, Stolovi, Golija, Radočelo, Čemerno, Željin, Goč - na kome se trenutno gradi novi hotel ,,Piramida''.
Ono što treba istaknuti i na čemu bi trebalo potencirati prilikom promocije ovog dela Srbije su: Manastir Studenica koja se nalazi na UNESCO listi kulturne baštine i rezervat biosfere ,,Golija-Studenica'' koji se nalazi na UNESCO listi ,,Čovek i biosfera'' (MaB lista).
Otkako je 2008. godine Đavolja Varoš kandidovana za jedno od sedam svetskih čuda prirode beleži konstantan rast broja posetilaca. Legenda koja kruži za Đavolju Varoš je da su kameni stubovi u stvari svatovi koji su skamenjeni i pravi je izazov venčati se u Đavoljoj Varoši zbog ovoga, ali postoji jedan bračni par koji je stao na ludi kamen uprkos legendi 2012. godine.
Oko 40 minuta vožnje od Kraljeva ka jugu zemlje kod mesta Polumir se nalazi najbolja kajak staza u Evropi, gde se često održavaju svetska i evropska takmičenja.
Posebno treba istaknuti srpsku Šampanju - Župu. Administrativni centar Župe je Aleksandrovac u kome se održava manifestacija ,,Župska Berba'' gde je moguće piti vino iz fontane u centru grada što predstavlja atrakciju za posetioce.
Ovo što sam napisao je moja želja da vas navedem da počnete da obilazite svoju državu, da je upoznate bolje, jer je Srbija pre nekoliko dana proglašena za veoma mističnu i tajnovitu državu koja još nije otkrivena. Ako pratite turističke članke o Srbiji u stranim visokotiražnim dnevnim novinama saznaćete da se svet oduševljava prirodom Srbije, ali glavno pitanje je - Koliko smo mi u stvari svesni lepote svoje lepe zemlje? Ako Rumuni mogu da od jedne legende o Drakuli naprave takav turistički proizvod koji im donosi veliki broj znatiželjnih turista, zašto ne bismo mi mogli da pokažemo svetu naše manastire koji su jedinstveni u svetu jer ih imamo samo mi?!
Sve ove resurse koje sam ovako suvoparno nabrojao je moja želja da vam ukažem na bogatstvo naše zemlje i nasledstvo koje su nam preci ostavili da bismo mogli ponosno da pokažemo svetu šta se sve to jedinstveno nalazi u Srbiji, a srpska priroda je tu da upotpuni doživljaj (setite se samo kako uživate na nekoj planini kada roštiljate sa društvom). Kada krenete u istraživanje Srbije, moja lista resursa je samo pomoć koja će vam dobro doći, pronaći ćete neke nove stvari koje će vas ostaviti bez daha i ostati trajno vezani za njih i ponovo im se vraćati.
Ja mnogo volim Srbiju, a ti? :)
Нема коментара:
Постави коментар